KURSNA LISTA


.
Saradnja sa inostranstvom

Saradnja sa inostranstvom

 

RUSIJA

RUSIJA - TRŽIŠTE PREHRAMBENE INDUSTRIJE

U Rusiji, po površini najvećoj zemlji na svetu, živi oko 140 miliona stanovnika. Usled veličine tržišta i broj stanovnika, spala u zemlje sa najvećom spoljnotrgovinskom robnom razmenom. Među najvažnije spoljnotrgovinske partnere rusije spadaju Kina, Nemačka, SAD, Ukrajina i druge zemlje bivšeg SSSR. Najveći izvoznici naRrusko tržište su: Kina, Nemačka, SAD, Ukrajina i Francuska. Rusija najviše uvozi: mašine i nuklearne reaktore, električnu opremu, vozila, meso i mesne proizvode i proizvode od plastike. Na osmom mestu uvoznih artikala nalaze se sveže voće i agrumi.

Voće i povrće i njihove prerađevine

Rusko tržište konzumira velike količine svežeg voća i povrća, te u periodu između maja i oktobra tržište je preplavljeno svežim voćem i povrćem (konzumnom jabukom, šljivom, kruškom, šargarepom, kupusom, krompirom) što ima veliki uticaj na cene, s obzirom da vlada velika konkurenrija.
Rusija se nalazi na prvom mestu u svetu po uvozu svežeg jabučastog voća i u ukupnom svetskom uvozu učestvuje sa 10,2% što iznosi oko 1,4 miliona tona. U ukupnom ruskom uvozu jabučastog voća, Srbija učestvuje sa 2,1%.

Ukupan uvoz svežeg povrća u Rusiju čini 3,42% od ukupnog svetskog uvoza svežeg povrća, i po tome se Rusija nalazi na devetom mestu u svetu. Srbija izvozi sveže povrće u Rusiju.

Navike potrošača u Rusiji, kada su u pitanju pasterizovani proizvodi, su drugačije nego kod nas. Sam proces prerade se razlikuje, a i proizvodi su dosta kiseliji. Dok se kod nas dosta konzumiraju proizvodi poput ajvara, mešanog seckanog povrća i kornišona, u Rusiji se dosta konzumiraju pasterizovani proizvodi kao što su crveni paradajz u komadu, crveni paradajz sa mirođijom, paprikom, kornišonima, grašak u teglama, krastavci sa plavim patlidžanom i pasulj u raznim sosevima, takođe u teglama. Srbija ne izvozi pasterizovano povrće u Rusiju.

Pored navedenog, u Rusiji se dosta konzumira i konzervirano povrće poput graška i kukuruza šećerca. Srbija zauzima deveto mesto u ukupnom uvozu Rusije.

Konditorski proizvodi

Na tržištu konditorskih proizvoda konkurenrija je velika. Na prostoru Rusije se nalaze multinacionalne kompanije poput Nestle, Kraft, Chipita (7 days). Takođe je jaka konkurencija i među domaćim proizvođačima konditorskih proizvoda koji se sa nižim cenama, promocijama i kvalitetnim i interesantnim pakovanjima utrkuju za svoju poziciju na tržištu. Jedna od šansi za plasman proizvoda naših firmi je u plasmanu suvog keksa wellness, kao i napolitankama, s obzirom da su pakovanja i kvalitet veoma slični našem, dok je cena nekih proizvoda veća nego u našim marketima. Ukupan uvoz konditorskih proizvoda na bazi šećera (bombone, žvakare gume i bela čokolada) iznosi 167,3 miliona dolara, što Rusiju stavlja na devetu poziciju u svetu sa učešćem ol 2,21%. Prema zvaničnim polarima, Srbija ne izvozi navedene proizvode u Rusiju.

Uvoz proizvoda na bazi kakaa iznosi 458,5 miliona dolara, dok Ukrajina učestvuje sa 54,1%, odnosno 248,1 milion dolara. Rusija je na desetom mestu po količini svetskog uvoza ovih proizvoda i u ukupnom uvozu učestvuje sa 2,63%. Prema statističkim podacima, Srbija skoro da i ne učestvuje u uvozu ovih proizvoda.

Rusija je i veliki uvoznik keksa, vafla i biskvita.

Iz režima slobodne trgovine sa Rusijom izuzeti su HTSC 1701.991000: beli šećer, HTSC 1702309000: glikozni sirup i HTSC 1108: skrob, inulin. U okviru liberalizacije međusobne trgovine dogovoreno je da se iz spiskova izuzeća u prvom kvartalu 2011. godine izbrišu HTSC 1702309000 i HTSC 1108.

Sveže meso i mesne prerađevine

Veliki deo tržišta svežeg mesa drže kompanije iz zemalja kao što su Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj koje su već zauzele primat širom Sveta. Šansa Srbije da se probije na tržištu svežeg mesa u Rusiji je u izvozu svinjskog mesa, jer je od 2009. goline svinjsko meso na listi povlašćenih proizvoda za koje se ne plara carina i na taj način se može dobiti na konkurentnosti u utakmici sa velikim svetskim proizvođačima. Kod prerađevina od mesa dosta su prisutne trajne i polutrajne kobasice, trajne konzerve (paštete), kao i barena mesa u konzervi koja se konzervišu u sopstvenom sosu, što se dosta razlikuje od naših gotovih jela koja se pakuju zajedno sa povrćem (pasulj, grašak, kupus, pirinač i sl).
Na listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine sa Rusijom se nalazi HTSC 0207: meso i jestivi otpadi od živine iz tar.br.0105, sveži, rashlađeni ili smrznuti.
Rusija je veliki uvoznik svinjskog mesa i to je stavlja na četvrto mesto u svetu sa učešćem od 8,08%.

Ako posmatramo govedinu, možemo da zaključimo da je Rusija na prvom mestu u svetu po uvozu sa ukupnim učešćem od 18,81%.


Mlečni proizvodi

Interesantno je napomenuti da su neki mlečni proizvodi jeftiniji nego na našem tržištu, kao što su dugotrajna mleka, pavlaka, voćni jogurti, kefir. Što se tiće tvrdih i polutvrdih sireva konkurenrija je veoma velika i cene su dosta slične našim, međutim cena transporta bi dosta povećala cenu naših sireva u Rusiji. Ukupan uvoz sireva u Rusiju stavlja je na osmo mesto po uvozu ovih proizvoda u svetu sa ukupnim učešćem od 4,04%.

Proizvode kao što su jogurti i maslac Rusija uvozi u manjim količinama i zauzima 31.mesto u svetu.

Čajevi, voda, bezalkoholna pića

Konkurenrija u proizvodnji čaja je velika, ali su i cene veoma visoke. Na cenu proizvoda dosta utiče pakovanje, s obzirom da je mnogo čajeva upakovano u metalne kutije, kao i dizajn kesica koje su najčešće kupastog oblika i svaka je zasebno upakovana. Prisutni su čajevi iz Šri lanke, Velike Britanije, Rusije, Belgije, Franruske itd. Kada se sagleda tržište vode i bezalkoholnih pića uočavaju se veoma visoke cene. Cena vode se kreće od 22 do 104 rublje, jer gradska voda u Rusiji nije za piće. Od bezalkoholnih pića se dosta konzumiraju proizvodi kompanije corc cola i energetska pića kao što su Red Bull, Burn i sl, čija se cena u maloprodaji kreće od 45 do 58 rubalja.

Takođe, Rusija je i veliki uvoznik voćnih sokova, deveta u svetu, a Srbija izvozi voćne sokove u Rusiju.

Na listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine sa Rusijom se nalaze samo alkoholna pića i to HTSC 220410: vino penušavo, HTSC 2207: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jalčine 80% vol. ili jači, HTSC 2208: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol, osim navedenih pića u sudovima većim od 2 litre, HTSC 2208204000: sirovi destilat, HTSC 2208206200: konjak, HTSC 2208206400: armanjak, HTSC 2208208700: brendi, HTSC 22082089: ostalo, HTSC 2208709000: likeri.

Sosevi i umari

U marketima na tržištu Rusije su dosta prisutni kečapi, majonezi i senfovi koji se konzumiraju u velikim količinama i u pakovanjima fleksibilne ambalaže sa zatvaračem od 200 do 450 grama. Interesantno je napomenuti da je njihov senf veoma ljut jer u njega stavljaju dosta rena. Konkretno, od navedenih proizvoda najviše se uvoze proizvodi od paradajza.

Transport

Kada se uporede cene transporta od Poljske do Rusije koja iznosi oko 900 evra i od Srbije do Rusije koja se kreče od 3.000 do 3.500 evra, uočava se da je naš transport skoro četiri puta skuplji, i to u velikoj meri utiče na formiranje krajnje cene. S obzirom da voće i povrće spadaju u robu sa niskom prodajnom cenom, cena transporta značajno poskupljuje njihovu cenu koštanja (u nekim slučajevima i 100%).
Takođe, treba imati u viđu đa je Rusko tržište prezahtevno za kapacitete domaćih proizvođača, te srpski proizvođači nisu u mogućnosti da budu „prvi dobavljač", već je naša šansa u dopunjavanju ruskih polica srpskim proizvodima, kako bismo kvalitetom postali prepoznatljivi na tom tržištu. To se može postići kontinuitetom u snabdevanju i dobro organizovanoj logistici.

Sertifikarija po sistemu "GOST R"

Utvrđivanje usklađenosti robe na teritoriji Ruske Federacije uređeno je Zakonom o tehničkoj regulativi, usvojenom decembra 2002. godine, a izmenama u zakonu, koje su usvojene 2009. godine, obuhvaćeni su sledeći tehnički propisi: "O sokovima proizvedenim od voća i povrća", "O ulju i mastima" i "O mleku i mlečnim proizvodima".
U zavisnosti od vrste robe postoji obavezna i dobrovoljna sertifikacija po sistemu GOST R. Takođe, od učestalosti i obima izvoza, firma izvoznik može da sprovede sertifikaciju za jednu isporuku ili za serijisku proizvodnju.
Kompletan tekst navedenih tehničkih propisa na ruskom jeziku možete pronaći na sajtu www.gost.ru
Fitosanitarna kontrola - Srpska strana je u obavezi da priloži podatke o pesticidima korišćenim za vreme proizvodnje i skladištenja uz svaku partiju prehrambenih proizvoda biljnog porekla, uz obavezno navođenje datuma poslednjeg tretiranja.

Sporazum o slobodnoj trgovini

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28.avgusta 2000. godine i propisuje da za robu za koju se Sporazumom o slobodnoj trgovini može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), u skladu sa prinripima Svetske trgovinske organizarije, primenjuje carina od 1% kada je namenjena za tržište Rusije.
Uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se roba izvozila u Rusiju po preferencijalnoj carinskoj stopi ol 1% su sledeći:
- roba mora da bude poreklom iz Srbije,
- roba mora da bude direktno kupljena od srpskog privrednog subjekta i direktno isporučena ruskom uvozniku,
- roba se ne nalazi na listi izuzetaka od primene ovog sporazuma.
radi dokazivanja porekla robe carinskom organu se, zajedno sa carinskom ispravom podnosi deklaracija - uverenje o poreklu robe, na obrasru FORM A roze boje, koju izdaje Uprava carine.
Za izvoz u rusku Federaciju neophodna je sledeća dokumentacija:
- Ugovor sa partnerom,
- Trgovačka dokumenta (faktura, sperifikacija robe, sertifikat o poreklu robe - Form A, sertifikat o inspekciji robe i otpremnica),
- Transportna dokumenta,
- Dokumenta o osiguranju robe,
- Carinska dokumenta (TIR, ATA, deklaracija za carinsku vrednost i drugo).

Dalja liberalizarija spoljnotrgovinskih odnosa

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom
U oktobru 2010. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom koji će stupiti na snagu u narednom periodu i omogući će izvoz srpskih proizvoda u tu zemlju bez carinskih stopa, osim liste izuzetaka proizvoda na koje se neće primenjivati režim o slobolnoj trgovini između Srbije i Kazahstana.
Carinska unija (Rusija, Belorusija i Kazahstan)
Početkom 2012. goline očekuje se potpisivanje usaglašenog dokumenta sa carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana, što će dodatno otvoriti vrata ka tom tržištu i olakšati izvozne procedure srpskoj privredi. Tom prilikom će biti na snazi novi obrazac ST2 (umesto Form A) kojim se lokazuje poreklo robe, a koji će važiti za čitavu carinsku uniju. Primenjivaće se i dijagonalna kumulacija o poreklu između ovih zemalja, što znači da je moguće kumuliranje porekla robe u ovim zemljama, a koji će dobiti status domaćeg porekla.
Režim preferencijala
Za proizvode koji ne spadaju pod slobodan carinski režim, carinska stopa iznosi 75% i zavisi od vrednosti carinske stope u skladu sa Odlukom Komisije carinske unije No130 o „Jedinstvenom carinsko-tarifnom regulisanju carinske unije Republike Belorusije, Republike Kazahstana i Ruske Federacije". Za korišćenje navedenog preferencijala srpskim proizvođačima je neophodan sertifikat FORM A žute boje koji izdaje Privredna komora Srbije.

Rusija - tržište građevine

Ekonomija Rusije je danas jedna odl najperspektivnijih, sa velikim mogućnostima za ekspanziju u mnogim oblastima, što su uočile mnoge evropske i svetske kompanije.
Mali je broj zemalja gde se mogu postići takve stope rasta prodaje i stvoriti takvi rezultati, kakvi se ostvaruju u Rusiji. Sve veći broj kompanija se premešta iz Moskve u druge Ruske regione, u kojima su znatno povoljniji uslovi za otpočinjanje biznisa, počev od ekonomskih do administrativnih. Na osnovu svega može se zaključiti da danas Rusija predstavlja veoma pogodno tle za poslovanje, ali i zemlju u kojoj vlada visoki stepen konkurenrije i bespoštedna konkurentska borba, iz koje kao pobednici izlaze najsposobniji i oni koji su na pravi način proučili ovo specifićno tržište i prilagodili mu se.

Građevinski materijal koji se proizvodi u Rusiji uglavnom se i koristi samo na domaćem tržištu, dok se samo od 5 do 15% ovih proizvoda izvozi. Glavna izvozna tržišta su bivše članice SSSR-a, a među njima u prvom redu Ukrajina i Kazahstan, s tim što se u Rusiju iz Ukrajine dosta građevinskog materijala i uveze. Do svetske ekonomske krize, u ovom sektoru je vladala velika konkurencija inostranih proizvođača, jer je razlika između stranih i ruskih proizvođača građevinskog materijala bila velika i uglavnom se odnosila na razliku u kvalitetu u korist inostranih proizvođača. Međutim, danas su mnoge Ruske firme tehnički unapredile proizvodnju i povećale kvalitet finalnih proizvoda, a sa druge strane inostrane kompanije su otvorile sopstvene fabrike u Rusiji, tako da se uvoz građevinskog materijala dosta smanjio. Za neke proizvode to smanjenje je čak i duplo (npr. keramičke pločice, linoleum, parket i sl).
I porel teških ekonomskih uslova poslovanja, srpsko građevinarstvo je u Rusiji i dalje prepoznatljivo po kvalitetu i stručnom kadru, tako da veliki potencijal imaju srpske usluge u sektoru građevine, a naročito ako se ima u vidu da Rusija poslednjih godina ima negativan saldo upravo u tom sektoru (npr. u 2009. godini Rusija je izvezla građevinske usluge u iznosu od 3,3 milijarde dolara, a uvezla građevinske usluge u iznosu od 4,5 milijardi dolara).

Rusko tržište prozora

Na ruskom tržištu prozora dominantna je upotreba PVC prozora, i točřak 83%, što u novčanoj protivvrednosti iznosi 3,8 milijardi evra. Na drugom mestu se nalaze drveni prozori sa udelom od 9,7%, odnosno 890 miliona evra, a na trećem su aluminijumski prozori čije je učešće na tržištu oko 7%, odnosno 440 miliona evra. Iako su najzastupljeniji plastični prozori, sve više rusa se okreće upotrebi aluminijumskih i drveno-aluminijumskih, bez obzira na činjenicu ca je cena drvenih prozora 30-40% veća u odnosu na plastične prozore. U Rusiji nema mnogo kompanija koje se bave ovim vidom proizvodnje, a glavne fabrike za proizvodnju aluminijumskih prozora su "Aluminieve stroiteln konstrukrii" iz grada Samare, "Agrisovgaz" i fabrika "Mosmetallokonstrukrija". U Rusiju se najviše uvoze PVC prozori iz Nemačke, Kine, Poljske i Koreje, a njihov udeo u ukupnom izvozu je 60%. Ruski kupci prednost daju nemačkom kvalitetu, a među najpoznatijim markama su: KBE, REHAU i Trocal.